POČETNIČKI i mladićki posao, ali zaslužuje svaku pažnju. Sa nešto korekture i prerade valjana prinova originalnoj drami. Obraćam pažnju upravi da sa puno obzira prihvati mladoga pisca koji obećava budućeg koreografa – zapisao je u jednoj od prvih kritika o Nušiću (zapravo recenziji na omotu rukopisa „Narodnog poslanika“ 1883. godine) Laza Lazarević, prepoznajući u devetnaestogodišnjem, još nepoznatom autoru, novog komediografa.
Piscu, koji ne samo da je „obećavao“ nego i više od očekivanog ostvario, Milan Đoković posvetio je celu studiju „Branislav Nušić“, koja se prvi put pojavila 1964. godine u izdanju „Nolita“, a odnedavno je ponovo pred čitaocima, ovog puta kao naslov u „Fondaciji Milan Đoković“.
Autor je obuhvatio širok spektar tema: od piščevog odnosa prema junacima, političkog držanja 1903. godine, sudbine humoriste, do „odziva“ savremenika, među kojima je bio i Laza Lazarević. Kako u recenziji novog izdanja ističe Milovan Vitezović, nije mogao Milan Đoković ni „sakriti“ da je i sam dramski pisac, jer je studija urađena gotovo sa dramskim planom, pokazujući dramski nerv i veliku dramu Branislava Nušića.
– Đoković se, pišući ovu studiju, klonio svake patetike, a prisnosti je svodio na činjenice. Posebnu pažnju posvetio je ispravljanju većih nepravdi učinjenih Nušiću, bilo zlonamerno iz zavisti i hotimice, bilo iz neznanja i nehotice. Da bi izbegao ono što se u dramaturgiji zove „udarac u glavu“, pisac studije se u njoj nije bavio sitnijim životnim detaljima, ma koliko i oni mogu biti značajni – naglašava Vitezović.
Iz bogatog sadržaja ove knjige, možda bi za čitaoce bilo posebno zanimljivo Đokovićevo poređenje Sterije i Nušića: dok prvi, kako kaže, čitavim svojim pozorišnim delom hoće da ukaže potomstvu na nove puteve, drugi gledaoca ostavlja da razmišlja i da se s njim, možda, posle složi.
„Zlu društvenom, kolektivnom, i zlu individualnom Nušić se smejao lukavo i čovekoljubivo kao što su se zlima smejali svi veliki komediografi, od Aristofana i Plauta preko Molijera i Bomaršea, do Gogolja i Gribojedova. Smejao se na svoj način, drukčije nego oni jer je i ponikao u jednoj drugoj i drugačijoj sredini. Zašto mu onda određivati mesto njihovim merama, kada su njegove sopstvene mere dovoljne da mu odrede značaj među nama“, zapitao se Đoković gotovo pre pola veka.
FONDACIJA
– PRE nekoliko godina osnovao sam Fondaciju „Milan Đoković“ sa željom da neguje delo mojih roditelja, Milana i Divne, kao i da u okvirima svojih mogućnosti pomaže mladim i talentovanim ljudima – kaže Dušan Đoković, direktor Fondacije, osnivač i predsednik Akademije umetnosti u Beogradu. – Do sada smo objavili „Izabrane drame“ Milana Đokovića, „Sistem Stanislavski“ u njegovom prevodu, „Onaj stari Beograd“, a posle „Branislava Nušića“ (čija je promocija 22. marta u Muzeju Narodnog pozorišta), planiramo i petu knjigu – „Dnevnike iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta“.
Studija o Nušiću ponovo pred čitaocima | Kultura | Novosti.rs.
МАЈМУНСКА ЗАВЕРА 