Архиве категорија: „Zavetine“ i mediji u nastajanju

Необјављене песме / Александар Лукић

Слике "Сазвежђа З": Завичај СЕВЕРАЦА, 1
Слике „Сазвежђа З“: Завичај СЕВЕРАЦА, 1
ЗИМСКА ЈАБУКА

На ободу шуме незнанка
помишља на самоубиство –
сита света коме се ја радујем
плеше поред грана отежалим од снега.
За који час клизнуће преко смета
девојачко тело имитираће
зимске санке. Посекотину смета.
Ах, кад би то било привиђење?
Али, ветар стваран – фијуче.
Од његових удара пуцају стабла
премештајући около пахуље као робу
на рафовима. То је моје тело.
Мој пут, брег засут снегом
тек део мене у самоћи крштен
за тренутке бљештавих пахуљица.
Девојка са леденим сузама на образима.
Јабука која одолева ветру на грани
пева ником историју моје омражене породице.
То сам ја, писац, убица осредњости.
Девојка која нисам.
Фењер упаљен да утрни
светлост бакарних калемова
поезије пре свега и након свега
засут лаком покривком снега.

Слике "Сазвежђа З": Завичај СЕВЕРАЦА, 2
Слике „Сазвежђа З“: Завичај СЕВЕРАЦА, 1
ТВРДО КОСМОПОЛИТСКО ГОВНО

Душа комшије у пролазу – трули кромпир;
шта да мислим? Прасице у тору кланице,
певах ти до скора. Кобасице у доколеницама.
Идеје европских сека перса – плесан скорео,
приморавају одважне да их намагарчи.
Имам оштру тестеру – не обожавам
ничију државу, савезе, штрајкове– отаџбину
поготову. Не ту ременицу. Не реденике,
кријумчаре; лудице наших злочина како изгледаш
покуњено сад, са кривим воланом сукње?
Жилава курвице, истрчала из ноћи. Владај се
благо према силницима, ако хоћеш наплатити
туђе часове радости. Диктирај цену.

Слике "Сазвежђа З": Завичај СЕВЕРАЦА, 3
Слике „Сазвежђа З“: Завичај СЕВЕРАЦА, 3
БЛИЖЊИ

Шалитра џакова ред –
квака благајне неугледна
а, мало даље стругара,
дебла посечена чекају
зубе тестера да их докусуре.
Парница два сељака око међе,
беланац нарави на виделу.
Псовке по списку, цртају речима
крст овог света – ближњима…..
Из даљине сребрн талог
се јавља да ме удави,
ненаписана песма поља
хоће да разнежи туђина,
овде, на северу.
Истина моје вере није свлак света,
већ његово крваво месо; капуљаче,
маљеви, амерички конгрес, мулаткиње,
иструменти што мекећу попут коза.

Слике "Сазвежђа З": Завичај СЕВЕРАЦА, 4
Слике „Сазвежђа З“: Завичај СЕВЕРАЦА, 4
ВРАПЧИЈА БАЊА

Тресетиште кључа, о, граде! Врућа лепињо.
Среда пијачан дан, везан на конопцу. Сплав?
Неиспричани манифести израсли као грбе
по стаблима где се не тако давно одиграо мегдан
а по свршетку, скотрљала се нечија глава низ стрмину,
као папуча по багремовом паркету.
Ах, колико мрзех правдати се теби граде?
Пулсирање тресетишта подсећа на астму.
Главне улице, зар само топле леје
нађубрене стајњаком. А иза излога ме неме
посматрају очи кобре наочарке.
На правди Бога песнице плаћеника
погађају ме у нос. Цеди се редослед
непојамних јунака.
Аqua pasaris? О, римљанине,
зар си морао забости мач свој у влажно
тресетиште? Велим да покуља одоздоле
ризлинг бање. Врели дах праотаца.
Спреге атома и ја црна чапља гацам туда.
О, граде стрпљив пред сливницима.
Исцурећеш иза насипа. Сјај непогоде
испариће у тмици. Гарави Цигани славе
венчања деце, јурећи по језеру
стидљиве лабудове што приликом полетања
пљескају крилима о површину воде.
Расту лишајеви, пеге црње
од ђонова ципела. У пени копњења,
у леси сплетених црвених глиста
нуди се обала.О, граде, ослушкуј
како тресетиште бућка у врењу,
избија пара из кур салона.
Aqva pasaris издалека
пре но јој приђеш –
опружена за гредом брега
лежи као цркнути манић.

Слике "Сазвежђа З": Завичај СЕВЕРАЦА, 5
Слике „Сазвежђа З“: Завичај СЕВЕРАЦА, 5
БЕЛОУШКА

Напустише ме сви. За послом одоше куд који?
Строг, какав иначе јесам, дадиља скоро
вијам празном кућом, од прозора до прозора
зијам, назирући трагове утиснуте на стази
по прашини. Дух ове празне куће ме приморава
да личим на змијче – младу белоушку скотурену
у печком прућу. Одоше, моји синови и кћери –
одоше, одоше.
Откривати свет – срце несталног Бога.
Бљескање кућевних зрака, расипање крхке
антене. И ја у младости видех тај феномен –
како пада до свода, слушајући говор непознатог
спикера: „Вођа, вођа“ – кратак увод а реченица
шкрипи у микрофону.
Испод стакленика штуца струк.
Али, куда отићи из загушљиве конзерве?
На мах ме напустише моји драги
остављајући ми време погодно за читање
стихова или тесање дуга за чабар, будућу оставу
тврдих велија сира. Па, добор, кад је тако.
Самоћа суочава човека, са оним што заиста јесте.
Неурастеник, дебела жива салама пошла у шетњу;
убица – црна шљака посута посред пута.
Одоше синови, просци будућих невеста,
одоше на море; мисли могу против света
водити битку? Мале мишице мисли
куд могу човека да одведу?
Саградио сам што ми се дало. Из тескобе
самоће гори свећа, тројанске историје.
Одоше моји синови и кћери, одоше, одоше.
За послом или уплашени обасјањем ове куће.
Одоше, одоше. Аох, тужни часу: нада – то су само
слике пуцања стакленика у парампарче.

Слике "Сазвежђа З": Завичај СЕВЕРАЦА, 6
Слике „Сазвежђа З“: Завичај СЕВЕРАЦА, 6
______________ Из „Архиве Сазвежђа З“ (прва деценија 21. века) (напомена уредника)

Advertisements

(ВИДЕО) Жене, стигла је оргазам вакцина!

ЊУЈОРК – Да ли бисте, зарад бољег сексуалног живота и јачег оргазма, и ви пристали да вам лекар у подручје у близини клиториса убризга инјекцију ваше сопствене крви?

Seksač (ВИДЕО) Жене, стигла је оргазам вакцина! Веровали или не, ово је нова револуционарна метода за лечење жена које имају проблема на сексуалном плану, посебно оних које су рађале или су с годинама изгубиле осетљивост.

Ендокринолог и стручњак за матичне ћелије, доктор Семјуел Вуд из калифорнијског Ла Јола центра за сексуално задовољсво , патентирао је О-вакцину за коју тврди да истовремено појачава сексуалну жељу и задовољство у кревету. Она се убризгава у такозвану О-тачку, смештену на самом улазу у вагину, у близини клиториса.

О-вакцина састоји се од тромбоцита из женине властите крви, а делује тако што подстиче раст и развој нових ћелија у најинтимнијем подручју, чиме клиторис и сама вагина постају далеко осетљивији на сваки надражај.

Иначе, убризгавање крвних плочица користи се у третманима подмлађивања лица, познатијим као вампирски фејс-лифтинг, а овај доктор је само исту методу прилагодио интимној зони.

– Ја не верујем у постојање мистериозне Г-тачке. Она И ако постоји, није физички опипљива. Зато овом третманом ми стимулишемо врло сензитивно подручје О-тачке које се налази тик уз сам клиторис. Пацијенткиње ме зову да ми се захвале, најчешће речима “О! То се зове оргазам!, похвалио се доктор Вуд у једној емисији.
Видео: http://youtu.be/zKQc8-WthDQ

Једна доза О-вакцине, која је још увек у фази клиничких испитивања, кошта око 1.500 америчких долара, а засад је доказано да њени моћни ефекти трају дуже од годину дана.

(ВИДЕО) Жене, стигла је оргазам вакцина! – Правда.

Blogeri krče teren u komunikacijama / DEN GILMOR

Softverska tehnologija koja omogućava Ijudima da svoje radove lako objavljuju na mreži ugrozila je tradicionalnu ulogu medijskih organizacija kao posrednika između autora i široke publike. Posled-njih nekoliko godina, obični gradani su sve više i brže postajali izveeštači i komentatori društvenih prilika. Oni su se izuzetno brzo pojavili na sopstve-noj govomid s koje učestvuju u društvenoj i politič-koj raspravi.
Den Gilmorje direktor Centra za građanske medije (http://www.citimedia.org/blog) ipisac knjige Mi, mediji: Masovno novinarstvo – od naroda, za narod.

"Preko Peka", snimak Ivana Lukića, sekretara "Zavetina", Vel. četvrtak 2012, Zvižd, s-i Srbija
„Preko Peka“, snimak Ivana Lukića, sekretara „Zavetina“, Vel. četvrtak 2012, Zvižd, s-i Srbija

Krajem 2002. godine, jedan od najmoćnijih čla-nova Kongresa Sjedinjenih Američkih Država naučio je lekciju iz moći novih medija. Na ro-đendanskoj proslavi svoga kolege, senator Trent Lot, republikanac iz Misisipija, s nostalgijom je pomenuo jedan ružan deo američke istorije, vreme kada je rasna segregacija bila zvanična državna politika u većem delu zemlje. Ta izjava je privukla malo pažnje zvaničnih medija.
Međutim, neki pisci internet dnevnika koji su tada tek nastajali i koji su se zvali „veblogovi“, skraćeno „blogovi“, nisu bili spremni da preko toga olako pre-đu, već su dali oduška svom besu. Bilo da su pripadali levici ili desnici, ti blogeri, kako se ti pisci nazivaju, iskazivali su svoj bes. Nešto gneva bilo je usmereno na medije zbog toga što ovom slučaju nisu poklonili pažnju; posle samo nekoliko dana napada blogera, naj-veće medijske kuće odlučile su da se i same uključe u kampanju. Nekoliko dana posle njihovih napisa, Lot je izgubio podršku svojih kolega i na kraju je morao da odstupi s položaja vođe republikanaca u Senatu.
Ovaj slučaj je u izvesnom smislu bio rano upozore-nje političarima, javnim ličnostima i ljudima u medi-jima. On je ukazao na sve brži razvoj komunikacija. Blogovi, kao jedan poseban žanr, u međuvremenu su postajali sve veća snaga.
Šta su, tačno, blogovi? Ne postoji jedinstvena defi-nicija, ali oni, većinom, imaju tri zajedničke karakte-ristike. Obično se sastoje od kratkih tekstova koji se nazivaju dopisima. Ovi dopisi se pojavljuju suprotnim hronološkim redom, tj. najnoviji se nalaze na vrhu. Pored toga, imaju i hiperlinkove koji ih povezuju s drugim veb stranicama.
Blbgovi su sredstvo za vođenje razgovora. Mnogi od najboljih omogućavaju čitaocima da šalju komen-tare, a blogeri rado skreću pažnju na priloge svojih kolega kako bi ih istakli i prodiskutovali.
Oni deluju kao razgovor i stoga što su najbolji među njima napisani u izuzetno humanom tonu. U poređenju s tim blogovima, tipični novinarski članci zvuče šablonski, kao da ih nije napisao jedan čovek, već čitav jedan odbor. Procvat blogova pre svega pod-stiče njihova ljudskost.
Blogove treba shvatiti i u širem kontekstu, budući da su prosečni korisnici interneta sada u mogućnosti da na mreži objavljuju svoje radove u različitim forma-tima, uključujući audio i video priloge. Ovo je sastav-ni deo i demokratizacije i distribucije medija. Rekviziti koje koristimo za kreiranje digitalnih sadržaja sve su moćniji i sve jeftiniji, a delo koje stvorimo možemo da prikažemo čitavom svetu. Sličan primer ne postoji u celoj istoriji čovečanstva.

Prema Pju internet projektu, neprofitnoj organi-zaciji koja se bavi istraživanjem uticaja interneta na različite aspekte života u Americi, čitanje i pisanje blogova sve je popularnije. Više od jedne četvrtine stanovnika Sjedinjenih Američkih Država pročitalo je neki blog, a tokom 2005. godine, mada se interes ustalio, sredstva javnog informisanja o ovoj pojavi su pisala više nego ikad.
Blogeri su na sebe skrenuli pažnju najviše zahvalju-jući tekstovima u kojima obrađuju najaktuelnije teme iz oblasti politike, tehnologije, itd. Medutim, treba imati na umu da najveci broj blogova – od nekoliko miliona koliko ih se nalazi na mreži – imaju veliku vrednost iako nisu namenjeni širokoj publici. Te onlajn dnevnike neki blogeri pišu umesto tradicional-nih pisama članovima porodice i prijateljima. Korist koju čitalac stiče od tih veoma ličnih blogova svakako je veća (po čitaocu), nego ekvivalentna vrednost od većine popularnih sajtova.
Blogovanje se najpre pojavilo u Sjedinjenim Ame-ričkim Državama. Ovo je bilo predvidivo, imajući u vidu da su prve mogućnosti za blogovanje razvili ame-rički stručnjaci za softver. Bez obzira na to, postalo je globalna pojava. Na primer, prema gruboj proceni, u Kini postoji oko pet miliona blogera, što je relativno mali procenat u odnosu na ukupan broj stanovnika. Sve više Kineza postavlja svoje blogove uprkos držav-noj cenzuri (koju pomažu tehnološke kompanije). Od svih kontinenata Afrika ima najmanji broj blogera; Itan Zakerman, jedan od osnivača projekta Global Voices Online u Berkmanovom centru za internet i društvo na Univerzitetu Harvard, kaže da prema naj-približnijoj proceni u pod-Saharskoj Africi ima oko 10.000 blogera. Njihov broj raste na Srednjem istoku i u Severnoj Africi, gde oko 50.000 uglavnom mladih ljudi šalje svoje blogove.
Izvan Sjedinjenih Američkih Država, blogovanje je najpopularnije u Francuskoj, gde prema Luaku Le Mera, direktoru jedne softverske kompanije, ima pre-ko dva miliona blogera. Oni su uticajni. Tri ministra u francuskoj Vladi, kaže Le Mer, pozvala su blogere da ih intervjuišu; na jednom takvom skupu učestvovao je i on sam. On primećuje da su blogovi postali jedno od najvažnijih sredstava za izražavanje u njegovoj zemlji i da izazivaju izvesnu zabrinutost u vodećim novinarskim krugovima.
Zanimljiv je i odnos blogera i novinara. Neki pro-fesionalni novinari su se s oduševljenjem uključili u blogovanje, dok drugi tom žanru uopšte ne pridaju važnost.
Ja sam pokrenuo nešto što se smatra prvim blo-gom koji je napisao jedan američki novinar. Bilo je to 1999- godine, u vreme kada je softver potreban za blo-govanje tek počeo da se pojavljuje. Pisao sam članke iz oblasti tehnologije, a blog, koji je objavljivan kao dopuna kolumne u listu San Hoze Merkjuri njuz u Silikonskoj dolini u Kaliforniji, postao je suštinski deo mog posla. Zašto? Zato što mi je omogućio da više razgovaram sa svojim čitaocima. Pišući o tehnologiji u Silikonskoj dolini, sedištu visoke tehnologije, brzo sam shvatio da moji čitaoci, kao grupa, znaju više od mene, a blog je predstavljao novi način da nešto naučim.

U međuvremenu, blogovanje se malo-pomalo ukrštalo s novinarskim poslom. Pju intemet projekat je utvrdio da američki novinari po svoj prilici prate blogove više od drugih građana. Ovo nije nikakvo iznenađenje ako se ima u vidu da blogovi u izvesnom smislu igraju ulogu stručnih časopisa i da su stoga dragocen izvor informacija za sve vrste istraživača.
Međutim, većina profesionalnih novinara i dalje ne objavljuje blogove. Ta forma, budući da ohrabru-je iznošenje ličnog stava, deluje donekle neprirodno profesionalcima obučenim da u ono što pišu ili emituju ne unose lična osećanja i uvere-nja. Kolumnisti koji u svojim člancima inače iznose lično mišljenje očigledan su izuzetak od opšteg pravila, a nekoliko kolumnista koji inače pišu tek-stove iz oblasti ekonomije, spadaju u najbolje predstav-nike ovog žanra koji im omogućava da detaljnije objasne svoje tekstove objav-Ijene u štampanim medijima. Blogovi takođe odgovaraju novinarima koji prate neke odredene teme, posebno kada su u pitanju one što se ođnose na zabavu.
Blogovi u novinarstvo mo-gu da unesu jedan još prilično redak kvalitet: transparentnost. Novinari zahtevaju transpa-rentnost od drugih, ali obično nisu mnogo spremni da upere reflektore na ono što sami rade. Ovo se menja u pozitivnom pravcu, a u tom procesu blogovi mogu veoma korisno da posluže. Na primer, blog informativne redakcije mreže CBS pod nazivom ,,PublicEye“ nudi uvid u njeno poslovanje.
Ispostavilo se da su blogovi izuzetno korisni prili-kom vanrednih događaja kao što su prirodne katastro-fe, o kojima čitaoci žele da čuju svaku, makar i najsit-niju novu pojedinost. U jednom posebno značajnom slučaju, blog je izvesno vreme igrao ulogu naslovne stranice novina. Pošto ju je uragan Katrina, isto kao i ostale stanovnike Nju Orleansa, primorao da napusti svoju zgradu, redakcija lista Tajms-Pikajun više nije mogla da objavljuje štampano izdanje, ali je čitaoce na-stavila da informiše preko bloga na internetu.
Blogovi koje sastavljaju novinari čine, naravno, za-nemarljiv deo. Neki blogeri izvanredno rade novinar ski posao i međusobno se nadmeću za pažnju čitalaca i poštovanje izvora informacija. Bil Gejts, jedan od osnivača i predsednik Majkrosoft korporacije, davao je intervjue blogerima koji svoje tekstove objavljuju isključivo preko intemeta. I drugi direktori velikih kor-poracija sve više shvataju da najvažniji blogeri mogu da budu odličan kanal prema širokoj javnosti.
Medijske kuće su, neizbežno, uzele u razmatranje mogućnost da preuzmu najbolje blogere. Tajm-Vor-nerAOL kompanija otkupila je za 15 miliona dolara i kompaniju Veblogs Inc., koja je objavlji-vala specijalozovane blogove iz oblasti tehnologije i automobilizma. Ovakvih kupovina će po svoj prilici biti još.
Međutim, čak ni najvažni-je medijske organizacije neće uspeti da kooptiraju blogerski pokret. Finansijska barijera za ulazak na ovo tržište već je gotovo ravna nuli. Svako ko za to ima smisla i vremena može da postavi blog – ili podkast. ili neki drugi medijski sajt – a da se ne izloži većem trošku.
Procvat blogova neizbežno je nametnuo pitanja i podsta-kao kritike zbog toga što su blogeri često spremni da os-pu verbalnu paljbu pre nego što i nanišane cilj. U njihove najbolje osobine ne spadaju ni nepristrasnost i temeljnost. Međutim, na tržištu ideja, gre-ške se pronalaze i otkrivaju, a ugled raste ili pada u direktnoj vezi sa kvalitetom onoga što se nudi. U međuvre-menu, čitaoci blogova uče da s određenom skepsom prihvataju ono što pročitaju na internetu.
Blogovi i s njima povezani gradanski mediji neće nestati. Oni su postali put slobode koji omogućava da se čuje mišljenje naroda. Stari moto američkog novinarstva ukazuje na to da slobodu štampe ima onaj ko poseduje štamparsku presu. U novoj eri digitalnih medija svi mi imamo štampariju — a što se više glasova čuje, to bolje!

Mišljenja izneta u ovotn članku ne moraju obavezno odražavati stavove i politiku Vlade Sjedinjenih Američkih Država.
_____ Izvor: Globalna pitanja, mart 2006, Ur. Virginia L. Farris

„Zavetine“ i mediji u nastajanju

(Globalna pitanja)

Inovacije u informacionim tehnologijama uve-le su svet u period demokratskih medija, a ljudima omogućile pristup vestima i infor-macijama neometan nikakvim tradicionalnim vremenskim i geograf-skim granicama. Inovaci-je podstiču razvoj novih medija i nove modele širenja, upotrebe i koriš-ćenja informacija. Preva-ziđene su i tradicionalne granice između javnosti i medijskih institucija, s obzirom na to da gra-đani mogu da se uklju-čuju u forume u okviru kojih slobodno iznose svoje ideje i mišljenja, zaobilazeći tako medij-ske korporacije i vlade -dugogodišnje čuvare informacija.
Postojeće medijske institucije – novinske kuće i radio/TV emiteri – bore se kako bi se prilagodile novoj klimi, dok konzumenti medija zauzimaju sopstvenu teritoriju u informacionom pejzažu i stvaraju svojevrsno participativno novinarstvo.
Stručnjaci i pioniri ovih tehnologija što dono-se promene, iznose na narednim stranicama svoje mišljenje, opisuju inovacije i nude viziju o onome što nas možda očekuje.

Dejl Peskin i Endru Načison iz Medija cen-tra Američkog instituta za štampu predviđaju nastanak informatičkog društva zasnovanog na saradnji, čiji model nazi-vaju ,,Mi, mediji“. Pionir blogovanja Den Gilmor opisuje kako na javna događanja utiče novi tip novinarstva. Televizijski veteran Džef Grelnik za-viruje iza ugla kako bi vi-deo šta se novo sprema. Danijel Larkin objašnjava kako Centar za prijavu krivičnih dela počinjenih preko interneta pri Vladi Sjedinjenih Američkih Dr-žava, postupa po prijava-ma u vezi sa sajber preva-rama i drugim krivičnim
radnjama, koje su procvetale istom brzinom kao i novi mediji i tehnološke inovacije. Ovi i drugi stručnjaci svoja razmišljanja iznose u publikaciji Mediji u nastajanju.

________Izvor: Mediji u nastajanju

Stejt Dipartment Sad / Biro za medjunarodne informativne programe, mart 2006.
Stejt Dipartment Sad / Biro za medjunarodne informativne programe, mart 2006.