Titula čuvara baštine za 40 ustanova kulture

KOMISIJA za određivanje statusa ustanova kulture od nacionalnog značaja, koja je odlučivala o institucijama koje zaslužuju da ponesu ovo zvanje, upravo je završila posao. Nakon što su „pročešljali“ sve prispele predloge, procenili su da tek četrdesetak ustanova kulture zaslužuje ovaj status.

Kako saznaju „Novosti“, na njihovoj listi su naše najznačajnije nacionalne institucije: Narodni muzej, Narodno pozorište, Narodna Biblioteka Srbije, Muzej savremene umetnosti, Muzej primenjene umetnosti, Etnografski muzej, Jugoslovenska kinoteka, kao i arhivi Jugoslavije i Srbije. Na ovoj listi su i Prirodnjački muzej, Muzej istorije Jugoslavije, Istorijski muzej Srbije, Muzej nauke i tehnike, Muzej pozorišne umetnosti, Beogradska filharmonija i Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.

Među nacionalne institucije uvršteni su i Muzej na otvorenom „Sirogojno“, Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, Ansambl „Kolo“, Muzej „Ras“ iz Novog Pazara, Narodni muzej Čačak, Galerija Milan Konjović, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Galerija „Sava Šumanović“. iz Šida, kao i Galerija „Nadežda Petrović“ iz Čačka i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“. Pored Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, status ustanove od nacionalnog značaja poneće i vojvođanski, kraljevački i niški zavodi. Status nacionalnih imaće i najvažnije vojvođanske institucije kulture, a to su Muzej pokrajine, Galerija Matice srpske, Biblioteka Matice srpske, Istorijski arhiv Novog Sada, Arhiv Vojvodine, Muzej Vojvodine, kao i Srpsko narodno pozorište.

KOSOVO I METOHIJA NA spisku ustanova kulture od nacionalnog značaja nije se našla nijedna institucija sa Kosova i Metohije. – Konkurisao je samo Muzej u Prištini i mi smo u zapisniku jasno naveli da će njihov status zavisiti od toga kako budu tekli pregovori o Kosovu i Metohiji – objasnila nam je etnolog Vesna Marjanović, član Komisije. – Ostale institucije sa KiM se nisu prijavile, pa nismo mogli o njima da odlučujemo.

– Rukovodili smo se time da ustanova može biti od nacionalnog značaja ukoliko je ostvarila programe kojima je dat poseban doprinos razvoju kulture – objasnio nam je Živorad Ajdačić, član Komisije i generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. – Posebno smo obratili pažnju na čuvare naše baštine – arhive i muzeje koji su i najzastupljeniji na spisku. Samo dva pozorišta dobila su status nacionalnih, zato što su ostala osnovale lokalne samouprave. Pozorišta čiji su osnivač gradovi nismo ni razmatrali, jer bi onda lokalna vlast mogla da upita po kom osnovu Republika preuzima osnivačka prava od njih.

Posle više od deceniju status nacionalne ustanove kulture vraćen je KPZ Srbije. O tome, naš sagovornik kaže:

– Mimo zakona i propisa KPZ Srbije je 2001. oduzet taj status nacionalne institucije. Ispravili smo tu nepravdu. KPZ ima petoro zaposlenih i to je beznačajna stavka u odnosu na to koliku funkciju ima u ovom društvu.

Status nacionalne institucije poneće i Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca.

– Posle donošenja Zakona o zadužbinama i fondacijama status Kolarčeve zadužbine ostao je nejasan. Nisu je osnovali ni država, ni grad, već privatno lice – Ilija Milosavljević Kolarac. Budući da je njen opstanak doveden u pitanje, odlučili smo da je uvrstimo među ustanove od nacionalnog značaja.

Titula čuvara baštine za 40 ustanova kulture | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements

Sa 11 godina probaju seks | Srbija | Novosti.rs

IAKO misle da je 18 godina idealno za stupanje u seksualne odnose, ispitani učenici iz deset osnovnih i srednjih škola u Novom Sadu, Somboru, Sirigu i Bačkom Jarku to čine već sa 11 godina.

Prema istraživanjima sprovedenim na uzorku od 610 učenika, uzrasta od 13 do 18 godina, prva seksualna iskustva dečaci su imali sa 11, 12 i 13 godina, a najveći procenat devojčica sa 16 godina.

– Ono što je alarmantno jeste što čak 63 odsto mladih smatra da prve informacije o reproduktivnom zdravlju treba da dobije od roditelja, a dobija je svega 30 odsto – objašnjava za „Novosti“ koordinator programa Tanja Ilijazović. – To govori o tome da oni očekuju i imaju potrebu da razgovaraju sa roditeljima o stupanju u seksualni odnos, ali malo ko od roditelja ispuni ta njihova očekivanja.

Gotovo svi ispitani učenici znaju šta su polno prenosive bolesti, a pet odsto poznaje osobu svojih godina koja ima neku polno prenosivu bolest. Alarmantno je i što samo sedam odsto seksualno aktivnih koristi kontracepciju, a čak 22 odsto ispitanih učenica koristilo je „pilulu za dan posle“, kao kontraceptivno sredstvo.

Sa 11 godina probaju seks | Srbija | Novosti.rs.

Babin Potok: Postao doktor uz petrolejku | Srbija | Novosti.rs

ŠKOLOVANJE i studiranje proteklo mu je mukotrpno, ali mladi lekar Slađan Mitić (28), iz prokupačkog sela Babin Potok, koji već četvrti mesec stažira na ortopediji prokupačke bolnice, uspeo je da ostvari svoj najveći san. Da u roku završi studije na Medicinskom fakuletetu u Nišu i sada kao lekar opšte prakse tvrdi da upornost pobeđuje sve nedaće i da je primer kako se u životu treba boriti.

– Iako sam u srednjoj školi bio odličan, čak i đak generacije, na prijemnom ispitu za Medicinski fakultet imao sam problema sa jednim predmetom, zbog čega sam prijemni polagao čak tri puta. Ali, nisam odustajao i na kraju sam upisao fakultet koji sam završio sa prosečnom ocenom 9,2 – kaže Slađan, i priča da je njegova ljubav prema medicini pobedila sve nedaće.

A njih je, u dosadašnjem životu, imao čak i previše… Jer, rođen u Sloveniji, odakle je sa roditeljima i dve godine mlađom sestrom izbegao 1991 godine. Mladost je proveo u nedovršenoj kući bez struje, vode i drugih pogodnosti koje donosi savremeni život.
OBEĆANJE PRE šest godina iz Distribucije su obećali da će im priključiti struju, a to se do danas nije dogodilo. Međutim, Slađan ističe obećanje predstavnika prokupačke distribucije da će im pomoći da uvedu struju.

Babin Potok: Postao doktor uz petrolejku | Srbija | Novosti.rs.