Ознаке

Категорија: „Милошевићева удба“

Svetlost iznad  krošnje, Snimljeno u Zviždu, 2013, leto

Svetlost iznad krošnje, Snimljeno u Zviždu, 2013, leto

…Đukanovića je zajedno sa Momirom Bulatovićem i Svetozarom Marovćem te ostalom poznatom ekipom na vlast dovela Miloševićeva udba i Miloševićev novac i oni će mu predano zahvaljivati izvršavanjem svakog njegovog idiotskog zahtjeva koji je pred njih postavio, a Miloševićevo osvajanje, odnosno okupacija Crne Gore imala je samo jedan cilj, a to je da «crnogorski» četvrti glas u Predsjedništvu SFRJ na čijem će čelu, nakon povlačenja iz njega ostalih, zasjesti čuveni DPS «kadar» Branko Kostić, ratni zločinac kao što su bili i trojica članova iz Srbije, Kosova i Vojvodine pored njega, ako ih se sjećate: Jugoslav Kostić, Sejdo Bajramović, «čuveni» inspirator Slobodana Miloševića dr Borisav Jović. Da ovom prilikom ne ulazim u druge detalje, ali četvrtim glasom kojeg je simbolizovao Kostić, a predstavljali su ga Bulatović, Đukanović i Marović, zajedno sa tadašnjom Narodnom Strankom Novaka Kilibarde i Šešeljeve SRS, lomila se i u rat krvavi uvlačila ona divna, prelijepa, čarobna zemlja Jugoslavija koja se pružala od Triglava do Đevđelije!
Извор: видети више: Званични блог жСлавка Перовића: http://slavkoperovic.wordpress.com/2010/12/24/24-12-2010-g/

*
Srbija još u šaci Miloševićeve udbe
Blic – 12. septembar 2009. 23:01
Vuk Drašković Mreža paralelne tajne policije Slobodana Miloševićeva, Radomira Markovića i Milana Radonjića i danas je jača od države. Samo time se može objasniti činjenica da pet godina posle ubistva Zorana Đinđića mnogi od pripadnika tajnih službi koji su učestvovali i još učestvuju u zločinima ostaju nedodirljivi za srpsku policiju i za srpsku, oficijelnu, tajnu službu BIA – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Vuk Drašković, predsednik SPO i bivši ministar spoljnih poslova.
Kažete da su te paralelne tajne službe i dalje jače od države. Kako je moguće da i nakon demokratskih promena imaju tu istu moć, makar se ona predstavljala kao periferna?
– Ne može biti periferna moć koja je u tužilaštvu, u sudovima, advokaturi, parlamentu, medijima, tajkunima, mafiji… To je zapravo centrala moć. Kako je moguće da šef beogradskog resora DB, jedan od stubova piramide smrti (Milošević, Marković, Radonjić, Legija) izbegne krivičnu odgovornost za zločine koji su svi počinjeni uz učešće pripadnika tajne policije kojima je on bio šef? Je li u pitanju neka ucena, pretnja, znanje o nečemu čega se neko u vlasti plaši, povrh njegovog uticaja na mrežu bivšeg režima?
Извор: http://vesti.krstarica.com/politika/srbija-jos-u-saci-miloseviceve-udbe/
*

Disidentsko pismo: književna i ljudska drama u epohama različitih dogmi, ideologija i rezima (2)

Kad su silovatelji otkrili Devičanska ostrva

Pisac i disident Ivan Ivanović, u detaljnom preispitivanju književnih dostigunuća i posrnuća, nastalih u vreme različitih autokratija i partokratija, rečito govori o vanvremenskoj snazi umetnosti ali i o kontinuitetu zla koje neizbežno vreba sve ono što je dobro, plemeniti i prosvetitetljsko

Ivan Ivanović

Već 1948. godine dolazi do velikog potresa u zemlji, do međukomunističkog obračuna. Naime, komunistički apostoli, Tito i Staljin, na mrtvo ime su se zavadili i u sukob uvukli svoje države. Tito je imao sreću, ali i znanje, da mu glavu spasi truli i gnjili kapitalistički Zapad, što je doprinelo da i mi njegovi podanici preživimo. (Tito je ovo stanje iskoristio da se obračuna sa rivalima uglavnom u armiji – ubijen je general Arso Jovanović, načelnik njegovog štaba u revoluciji. Za svoje političke protivnike, ali i za nasumice odabrane neprijatelje, formirao je specijalni logor, Goli otok u Jadranskom moru u Hrvatskoj, pakao na zemlji. (O Golom otoku su lepu literaturu napisali Dragoslav Mihailović, Antonije Isaković, Miroslav Popović… Dobrica Ćosić nije, a odeljak u „Vremenu vlasti“ samo je bleda senka Antonija Isakovića.) Bila je to druga velika čistka u zemlji.
Međukomunistička svađa je imala dve dobre posledice: titovci su zemlju bar malo pomerili ka Zapadu, a nas četničke potomke koliko toliko ostavili na miru. (Ljudi su mogli da se zapošljavaju, deca da se školuju.) U isto vreme su fingirali demokratiju. Jedan od njih, sa samog vrha, Milovan Đilas, dotle najžešći kritičar Zapada, verovatno se preračunao kad se otvoreno u člancima u partijskom listu Borba založio za liberalizaciju i demokratizaciju društvenog života. Sledila je kazna, Đilas je počišćen iz Partije, a sa njim mnogi liberalni komunisti, koji nisu shvatili da je Tito isto što i Staljin. Bila je to treća čistka u zemlji.
Žrtva međukomunističkog obračuna je bio i najbolji partizanski pisac Branko Ćopić. On je u „Jeretičkoj priči“ kritikovao novu klasu (Đilas), zbog čega je došao pod udar lično Tita i jedno vreme bio na ledu. Za razliku od Đilasa, Ćopić je prihvatio kritiku, vratio se svojim partizanskim korenima, pa je nekako opstao. Đilas je nastavio sa kritikom, krijumčario svoje tekstove na Zapad gde su objavljivani, zbog čega je dopao dugogodišnje robije. (Više je robijao pod Titom nego pod kraljem!)
Видети извор: више : http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=228&cl=24
*
Vlaška posla
Miloš Vasić | 03/03/2012

Iako je Srbija u četvrtak navečer dobila status kandidata za EU, u završnici mukotrpnih pregovora umalo se okliznula na pitanju Vlaha. Naime, Rumunjska je prijetila blokadom Srbije, tvrdeći da prava vlaške nacionalne manjine nisu u skladu s europskim standardima. Što se točno dogodilo, analizira naš kolumnist.
Bez panike, molim. Ovdje nije riječ o Vlajima, nego o Vlasima, nacionalnoj manjini načelno rumunjskog porijekla koja živi u istočnoj Srbiji (Negotin, Zaječar, Donji Milanovac, Homoljske planine itd.). Zašto su ti Vlasi sada ovdje važni? Zato što je novopečena članica Rumunjska, nenadano i dramatično, prije par dana napravila scenu osporavajući Srbiji kandidaturu za Europsku uniju zbog ‘vlaškog pitanja’.
Prije svega, trebamo dovesti u red neke pojmove. Svatko ima svoje Vlahe. Dalmatincima ne trebamo objašnjavati: njihovi bogati Vlaji voze ‘vlajbacha’; o uzrečicama splitskih lovaca ovdje nećemo jer bi bilo politički nekorektno. Vlah ili Vlaj je onaj Drugi, preko brda ili blizu – ali Drugi. Turcima je Vlah bio kršćanin, pa je to ostalo Bošnjacima za Srbe; Hrvati su ‘Latini’ (istočna Hercegovina) ili jednostavno ‘katolici’. Srbijancima je Vlah Rumunj koji živi na desnoj obali Dunava – najkraće. Ne znam imaju li Rumunji u Rumunjskoj neke svoje Vlahe, ali me ne bi začudilo i da ih imaju.
Vratimo se, dakle, tom efemerno famoznom ‘vlaškom pitanju’ u Srbiji. Rumunjska nacionalna manjina dijeli se na tri skupine: u Banatu, gdje ih je najviše, oni su jednostavno Rumunji i oko toga nema prijepora; u istočnoj Srbiji imamo dvije struje – jedni sebe smatraju Rumunjima, a drugi Vlasima jer da su drukčiji po dijalektu, povijesti itd. Mnogi od njih imaju srbizirana imena i prezimena (za razliku od banatskih Rumunja), pa je teško u tome se snaći. Država tvrdi da su im svima skupa zajamčena prava nacionalne manjine itd., ali ni to nije tako jednostavno: Vlasi tvrde da su uskraćeni jer da su drukčiji od drugih koji govore rumunjski. ….
Видети извор: више: http://pescanik.net/2012/03/vlaska-posla/
*
Tajna grupa srpske Udbe
BEOGRAD – Top sikret!
U sastavu bivšeg Resora državne bezbednosti Srbije, pred kraj Miloševićevog režima, formirana je supertajna grupa, koju su većim delom činili pripadnici nekadašnje Jedinice za specijalne operacije (JSO). Na čelu ove grupe bio je Ratko Romić, čije se ime ovih dana ponovo pominje u kontekstu ubistva novinara Slavka Ćuruvije.
Prema saznanjima Kurira, Romićeva grupa zvanično je formirana novembra 1999, sedam meseci posle Ćuruvijinog ubistva i mesec i po posle četvorostrukog ubistva članova SPO na Ibarskoj magistrali. Brojala je ukupno 12 ljudi, od kojih se za sedmoricu zna da su bili aktivni pripadnici JSO. Među njima su bili i prijatelji i saradnici najpoznatijih kriminalaca tog vremena, od kojih su danas neki mrtvi, a neki i dalje u bekstvu. Do danas nije utvrđeno kakva je bila stvarna namena ove grupe, sem što se sumnja da je služila kao logistika za akcije usmerene protiv protivnika Miloševićevog režima.
Formalno, grupa se vodila kao specijalno odeljenje koje je, navodno, trebalo da „operativno-obaveštajno“ deluje van granica Srbije. Međutim, nema saznanja da je bilo ko iz ove grupe učestvovao u nekoj operaciji tog tipa. S druge strane, sumnja se da su pripadnici ove grupe bili angažovani na praćenju lidera SPO Vuka Draškovića neposredno pre neuspelog atentata u Budvi….
Више: Извор: Курир: http://www.kurir-info.rs/tajna-grupa-srpske-udbe-clanak-83163
*
Марковић прети тајним досијеима
Раде Марковић претио објављивањем досијеа који би, како је рекао, имали “несагледиве последице и по њега и по државу” – саопштила Комисија за истраживање убистава новинара. Извештај којим су документоване Марковићеве претње достављен Миљку Радисављевићу и Александру Вучићу.
Комисија за истраживање убистава новинара саопштила је да бивши шеф Ресора државне безбедности Србије Раде Марковић претио објављивањем 15 досијеа, тврдећи да би то имало “несагледиве последице и по њега и по државу”.
Извор: видети више: http://facebookreportermonitor.wordpress.com/2013/11/19/%D1%88%D0%B5%D1%84-%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%BE%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D0%BC-%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%9B/
*
NTERVIEW Dr. John R. Schindler američki profesor
Dr. John R. Schindler, američki profesor, koji je kao vrhunski ekspert za (kontra)špijunažu godinama boravio u ex-jugoslovenskim zemljama, narednog mjeseca će u SAD-u objaviti intrigantnu knjigu koja se u cijelosti bavi funkcioniranjem nekadašnje jugoslovenske Uprave državne bezbjednosti (UDB), njenim tajnim likvidacijama širom svijeta, tehnikama i metodama koje je koristila;
profesor Schindler, čija je prethodna knjiga “Nesveti teror“ (prošle godine prevedena u Srbiji) izazvala ogromnu pažnju, ekskluzivno za “SB“ otkriva zbog čega je godine truda uložio u istraživanje Udbinih likvidacija
UDBA je do raspada SFRJ ubila oko 80 emigranata, 60 Hrvata,
a ostalo su bili Srbi i Albanci!!!

Dr. John R. Schindler, profesor na američkom Pomorskom ratnom koleđu (U.S. Naval War College), početkom marta u SAD-u objavit će knjigu Agenti provokatori: terorizam, špijunaža i tajni rat za Jugoslaviju 1945-1990
(“Agents Provocateurs: Terrorism, Espionage, and the Secret Struggle for Yugoslavia, 1945-1990“)
u kojoj obrađuje operacije i aktivnosti bivše Uprave državne bezbjednosti (UDB) izvan granica bivše Jugoslavije.
Schindleru su dobro poznate operacije tajnih službi jer je skoro deset godina radio za jednu takvu američku službu – Agenciju za nacionalnu sigurnost (U.S. National Security Agency) kao ekspert za kontrašpijunažu i kontraterorizam.
Dobar dio svoje “špijunske” karijere proveo je na prostorima bivše Jugoslavije gdje je došao u kontakt sa “bivšim” pripadnicima UDB-e.
ZAPAD JE BIO BLAGONAKLON PREMA JUGOSLAVIJI …
Извор: видети више: http://www.dragovoljac.com/index.php?option=com_content&view=article&id=4516:john-schindler-doktor-za-pijunau-sve-rtve-udbe&catid=29:arhiv&Itemid=20

*
KOJI SU PEVAČI RADILI ZA UDBU I SDB ?
Operacija Miljacka

Živan Velisavljević je bio visoki službenik DB Jugoslavije zadužen po nalogu Staneta Dolanca za rad sa muzičkim zvijezdama iz Sarajeva i Bosne: Saznajte kakav je regrut bio Goran Bregović, kako je “pao” Zdravko Čolić, da je DB financirala pravljenje pjesme “Lipe cvatu”, kako je Alen Islamović radio za MI6 a Jasenko Houra za hrvatsku republičku obavještajnu službu. Tekst anonimnog čitaoca srbijanskog websitea urbanasrbija.com ovih dana uzdrmao je cijelu regiju;

Službe državne bezbednosti su spremne da progovore o akcijama u kojima su učestvovali za vreme Titovog i Miloševićevog režima. Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Živan Velisavljević koji je penzionisan početkom 1990. godine ukazom tadašnjeg predsednika SFRJ.

Velisavljević danas živi u svojoj porodičnoj kući u rodnim Lojanicama, u blizini Šapca. Njegova kuća je daleko od onoga kako bi javnost zamišljala domove penzionisanih špijuna. Ovde nema visokih zidova, gvozdenih vrata koja se otvaraju daljinskim upravljačem i dobermana čuvara. Pa ipak, iako je Velisavljevićeva kuća kao jedna od mnogih u ovom kraju, u njoj postoji nešto po čemu se razlikuje.
Видети више: извор: http://www.pogledi.rs/forum/Thread-koji-su-pevaci-radili-za-udbu-i-sdb
*
УДБА У АКЦИЈИ
… NS: Pravni eksperti koje je angazovao Srpski pokret obnove nekoliko meseci posle zlocina dostavili su svu dokumentaciju Opstinskom javnom tuziocu u Lazarevcu. Da li je sud prihvatio nesto od vasih dokaza?

DRASKOVIC: Tokom sestomesecne istrage po hapsenju cetvorice okrivljenih i samog sudskog procesa koji je poceo 11. septembra 2001. godine, apsolutno je potvrdjeno sve sto je pravno – ekspertski tim Srpskog pokreta obnove tada dokazivao i na sta je ukazivao. Cinjenice su potkrepljene materijalnim dokazima i izjavama vise od stotinu svedoka. Na osnovu svega toga, jos u decembru 1999. godine, podneli smo krivicne prijave protiv Radomira Markovica i Milana Radonjica, kao organizatora tog velikog drzavnog zlocina, teroristickog akta na Ibarskoj magistrali. Naravno, tada nismo utvrdili, niti smo u tim okolnostima mogli, ko su neposredni izvrsioci. ….
Извор: видети више: http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=3163
*
ZAGREB – Franjo Tuđman se urotom Udbe svojedobno popeo na tron Hrvatske demokratske zajednice, na mjesto dr. Marka Veselice. O konkretnim detaljima kako je UDBA postavila Tuđmana na vlast pročitajte kroz istraživački tekst Hrvatskog centra za istraživanje zločina komunizma kojeg ovom prilikom u cijelosti objavljujemo.
Kako bi KOS JNA mogao ostvariti svoje interese (eventualno očuvanje Jugoslavije, i preslagivanje unutarnjih granica SFRJ), za prvog predsjednika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) nije 1989. izabran bivši komunist i disident Marko Veselica, nego bivši komunist i formalni disident Franjo Tuđman, za što se pobrinuo šef hrvatske UDBE Josip Manolić.
Novinar Josip Šentija, prvi ravnatelj Hrvatske izvještajne novinske agencije i savjetnik predsjednika Republike Hrvatske Franje Tuđmana, posvjedočio je u svojim memoarima, objavljenim u knjizi „Ako Hrvatske bude“, da je Franjo Tuđman prijevarom došao na čelo Hrvatske demokratske zajednice. …
Извор: видети више: Kako je UDBA dovela dr. Franju Tuđmana na hrvatski tron?
*
UDBA i SPC i Tabloid
Dosije Tabloida: Agenti u mantiji i lustracija koja se neće desiti
Tajne službe bivše Jugoslavije, počev od Titove Ozne pa sve do današnjih vremena, bile su i ostale jedina profitabilna preduzeća. U takvim okolnostima, potraga za “kadrovskim potencijalima” nikad nije prestala. Broj saradnika u različitim profesijama, od zanatlija, preko sveštenika do intelektualaca i akademika stalno je rastao. Doušnici tajne komunističke policije su i danas vrlo aktivni u društvenom životu Srbije, pa tako i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Tabloid prvi put objavljuje imena pojedinih sveštenih lica koja su dala nezaobilazan doprinos “obaveštajnoj zajednici ” i objašnjava kako je ta “zajednica” njima ostala večno zahvalna.

Ozna i Udba su, nakon uspostavljanja komunističkog režima, zagospodarile u svim slojevima društva, pa i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i drugim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama. Nakon ubijanja skoro 500 sveštenika i monaha SPC, kao i osuđivanja nekoliko stotina sveštenika na zatvorske kazne u prvim poratnim godinama, komunistički režim je krenuo u organizovanje i mreže svojih agenata u mantiji. U tome su im izuzetno pomagali idejama, instrukcijama i realizacijom negdašnji sveštenici i poratni visoki komunistički funkcioneri Vlada Zečević i Milan Smiljanić.
Pop Vlada Zečević je bio prvi poratni ministar unutrašnjih poslova i čovek koji je potpisao Zakon o zabrani povratka izgnanih Srba i Crnogoraca na Kosovo i Metohiju.
Извор: видети више: http://www.kockicica.org/blog/udba-i-spc-i-tabloid

*
„Vesela UDBA“
„U toj Službi rade normalni ljudi poput mene i Vas, verovali vi to ili ne, i takvi ljudi čine 99,99% zaposlenih i te i takve ljude ja sam kao njihov načelnik pokušavao da odbranim od 2001. godine i to činim do danas. Dakle, ti ljudi nisu kriminalci, ludaci, ubice. Nekolicina rukovodilaca Službe i nekoliko pripadnika Jedinice za specijalne operacije su kriminalci, ludaci, ubice. Dakle, nisam želeo da se ta ljaga i ta etiketa prevali na ceo sastav i na, ne znam, skoro 3.000 ljudi koji su u Službi radili 2001. godine, jer oni to ne zaslužuju.“
Gost: Goran Petrović, nakadasnji šef DB-a, predavač na Akademiji za diplomatiju i bezbednost i autor knjige „Vesela Udba“
Извор: http://www.b92.net/info/emisije/kaziprst.php?yyyy=2007&mm=12&nav_id=279770

*
TAJNA DOKUMENTA SLIKARA DRAGANA MALEŠEVIĆA TAPIJA
http://www.dokumenti.s5.com/dan/113.htm
Kako je UDBA stvarala plaćene ubice najbolje potvrđuje slučaj Juse Bulića. … je svojevremeno bio Miloševićev potrčko, o čemu takođe postoji dokumentacija, …

*
ТАЈНЕ СЛУЖБЕ СРБИЈЕ 1945 – 2005.

….Od partizanskih dana do demokratskog 5. oktobra Srbija je imala jednu politicku policiju sa pet razlictiih imena: OZNA, UDBA, SDB, RDB i BIA. Stvorio je 1944. legendarni Slobodan Penezic Krcun kao Odelenje za zastitu naroda, da bi je prvi Titov bezbednjak Aleksandar Rankovic Leka, pretvorio u Upravu drzavne bezbednosti, sto je srpska tajna policija u sustini i bila sve do pocetka 21. veka. …
Извор: видети више: http://lopusina.com/knjiga.html?id=43

*
КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРПСКИМ НАРОДОМ
Удба мучила Ранка све док није остао инвалид

Ранко Јоцић из пиротског села Петровац само је једна од бројних жртава безобзирне тортуре коју су користиле послератне власти.

Њега су као осамнаестогодишњег младића, 1949. године, припадници ондашње Удбе без икаквог разлога, суђења или пресуде, живог зазидали у оџак и тамо држали скоро 40 дана.

Након тога су га пендрецима толико тукли по стопалима да су лекари, да би преживео, касније морали да му ампутирају обе ноге. Иако је у међувремену рехабилитован, од државе никада није добио ни динар одштете. Ранко је дуже од 60 година тежак инвалид, а мучење и тортуру коју је преживео тешко да се могу видети у најстрашнијим хорор филмовима. Свега се и данас добро сећа, а грч на лицу довољно говори о томе да његове ране никада нису зарасле.

Страдао због свиње

– Не знам зашто су ме утамничили, али претпостављам да је повод био то што сам покушао да спречим једног удбаша да нам одведе свињу из дворишта – присећа се чика Ранко. – Ушао је у двориште и без икаквог објашњења одвео крмачу. Сустигао сам га на друму и зауставио, а он ми је запретио да ће ме појести мрак. Није ми било због крмаче, али барем да је као човек дошао у кућу, да каже: таква и таква ствар, и да објасни. То је био мој једини грех. Уследило је хапшење и тамничење са невиђеном тортуром. Најпре су ме по табанима бесомучно тукли пендрецима. Онесвешћивао сам се од болова, али су ме они поливали кофама са водом како бих се освестио. Батинали су ме толико да су ми се табани буквално расцветали и од тада не осећам ноге. Када ме нису тукли, везали би ми руке иза леђа и ноге и провукли огроман колац, па су ме тако остављали сатима да висим.

Доказано је да је био жртва комунистичког прогона

Пиротски Окружни суд рехабилитовао је чика Ранка као жртву прогона комунистичке власти политичких неистомишљеника. У решењу о рехабилитацији, које је потписао тадашњи судија Окружног суда у Пироту Бранислав Лукић, наводи се да је чика Ранко лишен слободе без права на судску заштиту и доношења икакве судске одлуке, да је више месеци малтретиран и да су му у пиротској болници ампутиране обе ноге, као директна последица батинања и мучења које је преживео, а чему је највише допринела брутална метода затварања у оџак где је провео 40 дана. …
Извор: видети више: http://forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.php?f=6&t=10033&start=45
*
Marko Lopušina, autor knjige „Ubice u ime države“ o likvidacijama tajne policije u poslednjih sedam decenija, tvrdi da se ona dešavaju i danas.

– Ozna i Udba su samo u Srbiji usmrtili 70.000 ljudi, a u emigraciji SDB je ubila 128 osoba. EU traži da se otvore tajna dosijea o tim zločinima, a naša vlast skriva tu krvavu stranicu istorije .
J. G.
Najpoznatiji srpski publicista Marko Lopušina na Sajmu knjiga pojavio se sa novom neobičnom studijom o likvidacijama, koje su vršili agenti i saradnici jugoslovenske i srpske tajne policije u poslednjih sedam decenija na prostorima bivše Jugoslavije i današnje Srbije. Ovo je jedna od retkih knjiga koja se bavi političkim nasiljem ili državnim terorizmom, kako Lopušina naziva represiju službi državne bezbednosti.
Извор: видети више: http://serbianna.com/srpski/archives/877
*
СРБИЈА МОРА ДА ОТВОРИ ТАЈНЕ АРХИВЕ
Београд – Србија ће морати да отвори тајне архиве служби државне безбедности уколико жели да постане чланица Европске уније, сматрају саговорници Данаса. Истовремено, према Акционом плану за испуњавање препорука Европске комисије, који је Влада Србије усвојила, досијеа је требало отворити до септембра 2013, али је тај рок већ сада пробијен.
Ни 13 година после демократских промена нико са сигурношћу не може рећи када ће се приступити отварању тајних досијеа комунистичког и режима Слободана Милошевића. Европски парламент је већ позивао српске власти да „наставе посао око уклањања наслеђа бивших тајних служби из доба комунизма као корак напред у демократизацији Србије“, акцентујући притом потребу отварања докумената некадашње Управе државне безбедности – УДБА, као и Националне архиве.
Раније демократске власти нису имале довољно храбрости да се ухвате укоштац с тешким наслеђем комунистичког и Милошевићевог режима. Ипак, ни нове власти у Србији нису још приступиле овом послу, па тако ни скоро годину и по дана по доласку нових власти јавност Србије није ближа одговору на питање ко је све био мета српских тајних служби.
Јадранка Јоксимовић, посланица Српске напредне странке и председница скупштинског Одбора за контролу служби безбедности, за Данас објашњава да је Акциони план за испуњавање препорука Европске комисије предвиђао формирање интерресорне радне групе која би анализирала потребе доношења закона о отварању тајних досијеа….
Извор Данас, видети више: http://srbin.info/2013/10/02/eu-srbija-mora-da-otvori-tajne-arhive/
*
Ковачевић: Стадиони гробље „државних непријатеља“
„Докле год наша деца буду играла фудбал на масовним гробницама, Србији неће ићи добро. За стадион Обилића знамо, а прича се и да је бетониран део гробнице око Партизановог стадиона“, рекао је Душан Ковачевић, академик и драмски писац на промоцији књиге „Равна гора“ Радоша Бајића.
Ковачевић: У тим гробницама сахрањени људи које су пртизани стријељали
Ковачевић је за београдске медије образложио да се ради о масовним гробницама у којима су сахрањени људи које су стријељали партизани након Другог свјетског рата. Ковачевић је поменуо неколицину имена као одговорне за ове злочине, попут Јове Капичића, Слободана Пенезића Крцуна, Александра Ранковића, напомињући да злочин не застаријева али и помињући и Јова Капичића и његову сахрану уз пуну почаст.
,,Ако злочин не застарјева онда не може да се деси да људи који су се хвалили да су убијали, као што је Јово Капичић, оду уз пуну почаст, а нико их не процесуира… Милиони људи немају податке гдје су им најближи. Не што немају податке, него је забрањено да се о томе прича. Крцун, Ранковић и Ђилас су се хвалили да су спријечили Тита да потписује наредбу стрељање, све су преузели на себе.
Институт за савремену историју потврдио је да неки спортски објекти леже на масовним гробницама, као што су стадиони Графичара и Обилића у Београду, али и Борца из Чачка.
Извор: видети више: http://www.in4s.net/index.php/kovacevic-stadioni-groblje-drzavnih-neprijatelja/
http://www.in4s.net/index.php/tag/stadion-partizana/
*

Železnička pruga Bordo-Paris-Trst-Zagreb-Beograd-Požarevac - Mišljenovac - Bor - Odesa, leto, 2013, deonica Mustapić-Mišljenovac

Železnička pruga Bordo-Paris-Trst-Zagreb-Beograd-Požarevac – Mišljenovac – Bor – Odesa, leto, 2013, deonica Mustapić-Mišljenovac

Advertisements