Ознаке

(odlomak iz teksta objavljenog u časopisu HERETICUS – za preispitivanje prošlosti, Vol I (2003), No 1 , str. 57-65; 64).

Simbol Vrtloga

….. Stubovi Miloševićeve kulture i dalje su stubovi naše kulture.? Da li je to moguće? Da li je to, možda, antinomija? Ili, čak, oksimoron? Svi pisci, stubovi Titove i Miloševićeve kulture i danas stoje kano klisurine! Sve je bilo naopako, sve treba menjati, samo njih ne dirajte!
Više od četrdeset godina očekivao sam velike promene, znajući da one moraju doći, jer velika opsena i opsenari skupa s njom moraju pokazati svoje prazno lice, znao sam da će to biti jednog dana, ali nisam znao da li ću to doživeti. Pisao sam, sve što sam pisao pisao sam uprkos repre4siji jednog totalitanog policijsko-političkog morala, naravno, onoliko koliko su mi to moje mogućnosti dopuštale. I onda sam kao svaki čovek , pun slabosti pomislio, eto, dolazi to vreme kada će se pokrenuti pitanje novog vrednovanja, kada će šisci, štićenici države, najzad biti prepušteni sami sebi., kao i svi drugi valjani pisci ovog sveta. Avaj, država je prestala da brine o njima, ali njihovo ustrojstvo subordinacije ostalo je u nekoj vrsti neformalnih grupa, okupljenih sad oko neke državotvorne ideje, nacije i vere, ali najvećma oko zemljačkih zavera (Hercegovci, Bosanci, Crnogorci, Prečani, Moravci) svi se oni bore za književni tron.
Sada kada je najlakše nabasati na muzu u nekom urušenom manastiru, u nekom manastirskom vrtu, podrumu ili vinogradu, tu i ogrezli ateisti, mislioci marksističke prakse najlakše nadju božansko nadahnuće. Bogotražitelji su zaboravili Tita – mislioca ravnog Hegelu! Zašto su bogotražitelji zaboravili Tita?! Zato što je Tito zaboravio njih, oni mu nisu oprostili smrt. Bogotražitelji sada traže Boga – za sada će potražiti našeg Boga, a potom ako stignu o Sveopđteg! Tako treba! U međuvremenu toliko lepih priznanja. Kakav švindleraj! Mnogi versko-sonetni radnici uteruju svoju viziju u sonete.Ali to je, vere mi, Sizifov posao!……
Zar ne bi bilo divno da neka buduća književna lustracija svim piscima antologijskih pesama o Titu (ima ih na desetine), zabrani da deset godina objavljuju bogotražitelne, religiozne pesme i ispovedaju svoju novu pesničku veru?
Neka pišu do mile volje, ali nema objavljivanja, bato!

Advertisements