Ознаке

,

m. lukic , 30 06 2005, bНедавно је објављена интернет верзија старих и нових песама Мирослава Лукића под насловом LAS VILAJET (АНОНИМНА ХРОНИКА) на Веб сајту Влашке и циганске песме који подржава GOOGLE на интернет адреси http://sites.google.com/site/vlaskeiciganskepesme/ .
Електронска књига LAS VILAJET (Анонимна хроника) настала је на основу рукописа Фантазмагорична историја, чије је објављивање најављено пре два месеца, овде.
На истом сајту су публиковане и Лукићеве најпопуларније песме, углавном оне настале у најранијој песниковој младости Свеска ХОМОЉСКИ МОТИВИ. Све се могу преузети бесплатно једноставном командом Save Us!

1781 КАМЕН МИЛИСАВА СТАНКОВИЧА

Подсетник:
У корову, три километра јужно од пута Топола – Смедервска Паланка,
у селу Горовичу лежи рушевина цркве. На порталу, при дну допола покривен
травом, уклесан је натпис : 1781 КАМЕН МИЛИСАВА СТАНКОВИЧА . Више
од стотину година како је црква опустела, сељаци у црквеној порти сахрањују
претке. Све је прекривено надгробним споменицима Горовичана. У унутрашњости
цркве слободно су расле дивље трешње (до 1974), а по испраним зидовима сливала
се киша. Само су побожни сељаци повремено остављали огледала и пешкире на
месту некадашњег олтара…
На „Камену Милисава Станковича“, на стубовима портала са обе
стране, приказани су ратници, у покрету, са кубуром и јатаганом у рукама и
перчинима на главама. Поред њих уклесан је и Крст из кога излазе, укрштене
секира и палица. Та три симбола – ратник, секира и палица не постоје на другим
црквама.
О ктитору Милисаву Станковичу нико ништа не зна. Вероватно је био
богат и моћан човек у другој половини 18. века, можда и потомак српског
средњевековног племства? Имао је довољно новаца и смелости да обнови и дозида
цркву која се налазила у близини турског царског друма Београд – Крагујевац –
Цариград.
Да ли је ктитор и наручилац припрате Станкович био учен човек? Да
ли је знао да је падом Смедерева, 1459. године престала да постоји аутономија
Србије? Српско ропство под Турцима била је Божја казна, која је требало да траје
70 година, колико је Израиљ робовао Вавилону.
До 1781. године било је протекло 322 године робовања, а требало је да
прође 324 године, па да наступи спасење од ропства.
Зашто КАМЕН (Милисава Станковича)?
И какав ?
Угаони камен српског народа?
„Зато овако вели Господ : Ево ја мећем камен у Сиону, камен изабран,
камен од угла, скупоцен, темељ тврд, ко верује НЕЋЕ СЕ ПЛАШИТИ“.
То је Кључ КАМЕНА МИЛИСАВА СТАНКОВИЧА! (Најава
шумадијске буне из Олтара)
Олтар је позивао на устанак.
У централном делу Шумадије у то време ова црква је била једина
православна богомоља монументалних размера. Крај цркве је била и српска школа.
Ђорђе Петровић, српски фрајкор, пролазио је тим путем крај цркве, ту је
порастао, ту нашао жену и венчао се. Управо је у гровочком крају убијен први
Турчин 1804. године.
Рељеф уклесан на порталу представља јединствен криптограм…
По предању, крајем 14. или почетком 15. века, деспот Стефан
Лазаревић заноћио је са војском у данашњем Горовичу. Легенда каже да је деспот
уснио како ће победити у предстојећој бици ако на месту логоровања подигне
цркву и у њој причести војску. Ујутру је бацио копље према југу и оно је пало на
жабу. На том месту дигнута је црква, а читав крај назван је Жабари.
Деспот је дигао цркву вођен Промишљу. Истраживања и ископавања су
потврдила да је црква подигнута на темељима старије цркве, из 12. или 13. века,
која је била још већа, са темељима широким читав метар, који се и данас виде у
трави. Испод места где је био олтар још стоје часни столови из доба Немањића
и из времена деспота Стефана…1520. године, у једном турском попису помиње се
као манастир Светог Преображења, са малим приходима и разрезаним порезом од
150 акчи годишње. …После 1620. године, после обнове Пећке патријаршије,
обновљен је и манастир Светог Преображења у Горовичу. Откривен је, на
западном зиду припрате на белом малтеру који је рађен у танком слоју,
мешавином креча, песка и телеће длаке, запис, исписан црвеном бојом : ЗЛЕ
ГОДИНЕ…
Сва обрасла густом буковом и храстовом шумом, Шумадија је крајем 18.
века, била тешко приступачна за казнене експедиције Турака. Била је далеко од
средишта турског царства, са малим бројем муслиманског становништва по
варошима. Била је као створена за хајдучке збегове и склоништа. Шумадија је
постала један велики хајдучки збег исељеника из Колашина, Сјенице, црногорских
брда… У то доба горовичка црква је једина појала и опслуживала седамнаестак
села…

Између Синоћ и Ноћас,
између 1781. и 1991.
зјапи дубоки понор
из кога одјекује Несрећа
Несрећа би и живот ту могли
да успоставе вечну везу
преко Литургије
Колико познајемо себе
и једни друге?
Шта знамо о оној другој тамној страни
лица скривеног? О Јанусу?
Хипнотизер би могао да помогне
да видимо и оно друго лице љубави
Хипнозом треба да овлада
воденичар и писар,
или би било добро
да обојица стекну
пријатеља хипнотизера
Казују нешто олуци
и кости које боле
Казују празна вашаришта
преплављена барама
по којима плове
патке, бирићи и гуске
И по неко дете страве
гледајући погледом закрвављеним
Превејан је ово свет
Они који су највише поднели,
заглибљени су у муљу до грла

ГДЕ ЈЕ ОНАЈ УГАОНИ КАМЕН?

Месечина можда зна?
И воденичар Пусте воденице,
и понека авет
што хипнотизиране испитује ноћу дуго.
Је ли то перверзно?
И није ли још перверзније
живети са неким који има
више лица скривених?

*
Кад батинаши и изроди
овладају хипнозом,
сви ће други помрети,
и сви су други помрли,
осим монструма!
Монструми пишу историју
монструми пишу књиге
Монструми су писали чак
и песме, снимали филмове!
Када се чинило да су и они изумрли,
они су притајени
офарбали косу,
наруменили образе.
Један силази низ Вишњићеву
висок и офуцан
Један од старешина монструма
Пили су крв живима
Пили су крв мртвима
Пили су крв генерацијама
Пили су крв младићима
Пили су крв девојкама
Пили су крв вереницама
Пили су крв лепим женама
Пили су крв мајкама
Пили су крв прецима
И још је пију, и још ће је пити!
Лопови Угаоног камена.
Ноћас ме је позвао
дух воденичара Пусте воденице:
– Управо сам имао један занимљив
позив телефоном у 0 : 27 часова, вели,
неко на другој линији жице дахће и ћути, ћути…
Покушавам да се нашалим :
„Монструми опет телефонирају ноћу, а?“
– Можда су желели да ме подсете на годишњицу?
Сваки анонимни телефонски позив
треба узети у обзир…
– Не бојим их се!…
– – – – – – – – – – – – – –
(Понедељак, 5. мај 1997.)

Advertisements