Mimo okvira

ZOKS (Mandić)
APATIN

(Jedna povest pesničke skice za grad)

Grad je kolut kao Jezik. On uokviruje i upućuje na Jezik. U jednom od sudova tih okvira prepoznao sam čistu vodu u kojoj sam poželeo da oslobodim pesme od autentičnosti, različitosti i večnosti, pomišljajućina istoriju intime koju svaka poezija deli sa prljavštinama Jezika. Vremena. Pismenosti. Intuicije.
Šta više ponuditi od pesme Gradu. Onima, i među onima kojima je svet pretrpeo toliko telesnih povreda i postao bogalj među njima. Nije samo nepovređeno pitanje koje žali svet, već dar s kojim humanisti opasno varaju sve u dodiru sa čudovištom svog interesa. Zato na pitanja koja u pesmi nastaju dok se ona piše o gradu, o Apatinu recimo, ne treba odgovarati niti se prepuštati samilosnoj odgovornosti na koju je pesma navikla kao što se Jezik navikao na nju.

2.

Hoću u pesmi o tebi Apatine da operem sve moje pesme od pre. Sve drugo što je sa tobom bilo prvo u 1957. Na Svetog Nikolu i svaki put na Svetog Nikolu, posle, kada su i drugi umirali. I 1971. spočetka mojih žestoko našpanovanih rima. Iskašljanih u obliku mednih dunavskih kapljica na času čiste filozofije. Pred Bergsonom i pred Jaspersom. Tada sam možda najbolje mogao da naučim Jesenjina napamet. I Ahmatovu. I Borhesa. A učio i branio Majakovskog. Kao da sam ga u liku Svetog Hristosveštenog i Prvosveštenog Jovana Preteče koga smo u kući slavili sa obe strane prepoznao. Već tada sam znao da se ništa neće desiti veće i trajnije od prolaznosti koju sam toliko puta na času filozofije u sva četiri razreda gimnazije tumačio profesorima. Valjda razdraženi mojom neočekivanom interpretacijom prozvali su me Ervinom i grdili Šinkom.

3.

Anarhist i nadrealist. Pesnik i Narcis. Govorili su u gradu dok sam neumorno tražio izlaz iz tebe Apatine. Na reku koja nije samo Dunav i ona crna valcerna švapska šuma iz koje duhovi svaki dan u sred dana izlaze da bi na pijačnim tezgama prodavali voće i Baha vode što protiče kroz druge krajeve. Bunio sam se za tebe među jelenovima i limanima. Odvezivao te sa goblena iz daleke jezičke prošlosti u kojoj su mogli da me pozdravljaju sa guten tag. U kojoj sam mogao da budem da sam bio ili da sam se setio tog bivstva. Tog prikrajka. I sada sam siguran da taj prikrajak grade još uvek postoji na apatinski način na tvom velikom zajedničkom groblju namermerisanom crnim i belim pločama i Špajzerovim pogledom odozgo sa pticom bez kljuna što nadgleda mir. Večni mir. Iz kojeg smo silazili podno kasnije srušene kalvarije da na malom peščaniku dajemo jedni drugima golove.

4.

I ti mene zapisuješ grade. Na svoj apatinski način. Svojim nepobeđenim dunavskim rukopisom čija melodija inkognito mili i miluje iznutra. Po tajni pesničkog jezika. I plovi kao Dunav dok za svo vreme te melodije večni mir ljubi kalvariju na otvorenom prostoru zavođenja. U Apatinu grade Apatine.

APATIN

(komentar iz knjige okvira)

Apatin je moj povlašćeni grad. Kao Vladičin Han. Kao Novi Sad. A, grad koji je povlašćen otvara oči za čulnu lepotu vidljivog sveta. Povlašćen grad je kao i poezija nosilac ličnih osećanja i najbolje sredstvo za ispitivanje duhovne stvarnosti. Povlašćeni grad, kao i jezik, daje snagu i hranu koju udahnjuje dušu svim oblicima života. Reci. Limanima. Stadima jelenova i košuta, Otuda reči i vrede onoliko koliko mogu ispričati emocionalno značenje te povlašćenosti.
Povlašćeni grad je san koji treba odisati. Miris žitne prašine i pene apatinskog piva su slatko ludilo kao igra one tri reke Kalimanke, Vrle i Južne Morave kojima se Dunav udvara u mojim pesmama. U mojim zavičajima. U mojim povlašćenim gradovima.
Povlašćeni grad je jednina množine. I množina jednine. On je mišljenje. I sećanje. Poezija, koja uređuje emotivni svet.
(UZ PANONSKI JUBILEJ – MILENIJUM APATINA 1011-2011)

ЛеЗ 0006384

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s