Одабрано из књиге „Поседи“, Владимира Јагличића

Требиње

Дивим се олеандру. И то је све што чиним.
Седим на челопеку насред хотелске баште.
За шта друго и друкче – сад ми недоста маште
јер све је домаштано умом једним-јединим,
а било би и одвећ, овако рано, наште,
да паметујем и да мисли гомилам таште.

Ваздуше, чудим ти се што пролазиш кроз мене,
кроз ту болесну цркву дрхтуравих органа.
Можда још не доучих, не видех сврху плана?!
Што ли са собом мешаш крв јурнулу у вене
док разгони од смрти страх спомен прошлих дана?
Здереш ли покорицу – оживи сушта рана.

Неки се дрхтај живи није ни догодио:
можда је однет немо кроз ову мирну воду
припремајући душе за посмртну слободу,
за мирис цвета, или за ветров стишан вијор,
раном младића, можда, чији је живот био
један махнити занос припадања свом роду?

Ја, који ту долазим, треба да будем свестан:
и сам на тој тераси, нисам сам. Него с њима
који су потражили сигурну кућу дима
и у ваздуху плешу са трпким листовима
под сунцем које као да указује свима
у премрежењу зрака могућност чвршћег места.

Ваздуше, течевино и једино имање!
У паучини златној наше се душе свише
да тек поставши пленом заслуже нешто више.
И треба да покажем, чак и тим неделањем,
да вредим пажње сунца, суровог тла не мање,
да сам достојан вишег и на пролазност смањен.
На смрт и вечни живот свако јутро мирише.

Жмиркам под оком сунца док притврђује – ту си –
чинећи да дозримо пре преласка у шапор.
Томе је и водило, из пуноте у ништа –
па је сад мировање најслађи духа напор:
такав дан избудише над Требишњицом дуси,
да начине од пакла могућност светилишта.


Чомића вила

Овде је некад била породица.
Авлија, дом, с бунаром испред дома.
Ал отишло се. И другде продиса
човеков живот неуништив, ломан.
То што остане мучи нас: да л вреди
за шта се суза на хиљаде проли.
Смисао друкчи придаје победи:
од празне куће сваки гроб је бољи.
Говори шупљи, окаснела правда,
ниједна врата да задрже дах,
ниједан прозор свемир да отвори.
Шикара само. И врзина. Мада,
локва у коју неопрезно стах
сад зену неке скитнице прогори.

С пута

Као да стргох са ревера брош,
траг оста за њим ишчијана конца.
И каква срцу лепота сте још,
брегови покрај Горњег Милановца!
Ко да под правим углом оштрозубат
зрак сјану гладан на травно валовље –
и лучно сли се полукружни дукат
облином тела вековима ловљен.
Четинске бразде, угнуте думаче,
(Гаудијеве несвршене цркве) –
то, изнад праве линије твораштва,
још у палету прст Сликар умаче,
још тражи кист у кости себежртве –
бол надужитка што све грехе прашта.

15. 5. 2007.

Живодрагу, за опроштај

У то двориште више нећу ући,
нити тој кући прићи као кући.

Песништва тугу, жиг самштине ледан –
не крије више Тршћанска број седам.

Онај собичак нек не чека мене,
мемљив, сад празан, без деце и жене.

Ничега. Птице одсутност, у зраку.
Ледено јутро да ископаш раку.

А киша, мајстор за пад и за лет,
влажи у оку натруњени свет.

Ни са бициклом. Ни за лек. По упут.
Очекујући да га видим, успут.

Ни с вешћу. Песмом. Тек штампаном збирком.
Само с Хароном, Моиром и Кирком.

Само у плавој, невидној Рамаћи
где кораком се не можеш примаћи.

видети више о Јагличићу: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/vladimir-jaglicic

ЛеЗ 0006374

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

МАЈМУНСКАЗАВЕРА.По Шкловском

СРБСКИ ЖУРНАЛ

КОНТАКТ: Уредник Владан Пантелић @ tijanija.vladan@gmail.com

Небојша

... Причам ја ... причаш ти ...

(001) Архив У ОСНИВАЊУ | ПРОТОТИП

СУРБИТА(р). Прототип слободне и бескрајне енциклопедије "Заветина"

(011) Архив У ОСНИВАЊУ > Прототип

(Шк)АРТ |Књижевни живот и смрт

(001) Архив У ОСНИВАЊУ > СУРБИТАPress

ЗАВЕТИНЕ Press. Лист против разних саблазни

(001) Архив УКАЗИВАЊА и ПРИКЉУЧЕНИЈА

ДНЕВНИК ПИСЦА. - Преображење Србије

(007) Архив ДИБИДрУС

ЗМИЈА БЕЛА КАО СНЕГ. На висијама слободе.Претек

(006) Архив У ОСНИВАЊУ > Прототип

МЕЂУПРОСТОР < dans l'espace entre, пространство между, utrymme mellan, ruang di antara , plass i mellom , espaço entre elas, spaco en inter, Zwischenraum

(003) Архив У ОСНИВАЊУ > Прототип

KOGITO KLUB - сито и решето ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА │Портал Сазвежђе З

(005) Архив УКАЗИВАЊА и ПРИКЉУЧЕНИЈА

Најважније о Белатукадрузу (алиас М. Лукићу, 1950. - ) >Дошао мечки на рупу. - Портал Сазвежђе З

(010) Архив У ОСНИВАЊУ > Прототип

КОРЊАЧА | Кључ за одкључавање зарђалих...

(006) Архив УКАЗИВАЊА и ПРИКЉУЧЕНИЈА

ПРЕПЕВИ > неуспела мисија "САЗВЕЖЂА З"?

(17) Архив ДИБИДрУС

ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА. "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.

(019) Архив ДИБИДрУС

ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСА

(10) Архив ДИБИДрУС

НЕЧИСТА СРБИЈА:трауматско искуство (титоизам)

(008) Архив У ОСНИВАЊУ > Прототип

Магазин ФАНИКА, а у ствари, погрешна процена, или о једном петлу-разбојнику

%d bloggers like this: